Neporecivo je da je Kina ekonomska sila i da proizvodi većinu proizvoda namenjenih svetskoj potrošačkoj populaciji. Takođe, činjenica je da većinu proizvoda rade ili po narudžbi za strane kompanije – vlasnike svetski poznatih brendova, ili su te strane kompanije direktno došle u Kinu i narpavile svoje produkcione ispostave vođeni ekonomičnijom proizvodnjom.
Autohtoni kineski proizvod teško nalazi put do zapadnih kupaca što zbog lošeg kvaliteta, što zbog nedostatka formiranih brendova – odnosno velikih marketinško-promotivnih troškova na stranim tržištima, tako da većina njih traži “prečice“.
Neki od njih kupuju zapadne firme samo zbog već izgrađenog imena (Brand name). Tako je recimo kineski proizvođač automobila Shanghai Automotive Corp. (a takvih u kini ima par hiljada) koji je pokušao kupio britanski MG-Rover samo zbog imena. Neuspešna kupovina (zapravo kupili su proizvođačku tehnologiju, ali ne i ime) nije im bila prepreka da “pozajme” Roverovo nasleđe, pa su liniju svojih limuzina nazvali Roewe.
SAIC se bar trudio da legalno dođe do Brand namea, a većina se odlučuje da plasman zasnuje na manje-više maštovitim tuđim Brandovima, pa tako umesto Panasonica imamo varijacije: Pasunic, Panosaonic, PenesamiG, Panasenic…
Da bi videli ove kineske kreacije dovoljno je otići do najbliže pijace ili kineske prodavnice, naćićete obilje ovih kvazi-brend-polu-proizvoda.
A u nastavku, evo prikaza nekih od pomenutih izvitoperenosti:
Nažalost Kinezi polako sve preuzimaju, i velike firme koje su muktrpno godinama gradile brand name, potrebom za jeftinijom raznom snagom dobijaju i lošiji kvalitet proizvoda i tako rizikuju da izgube kupce.
Više se praktično ne može pronaći proizvod koji je napravljen recimo u Nemačkoj ili Italiji, (može ali kod nas jako retko). To je sve posledica globalizacije, koja će nas satrati.
O dole navedenih simpatičnih kineskih brendova moji favoriti su Pmua, Hike i omiljeni Ball Star preteča Conversa, e moj Čak Tejlore!
Nije tacna. Uglavnom nemamo pristup autohtonim kineskim prozivodima. Ko god je malo ziveo u Kini ili imao dodira sa visokom tehnologijom, zna da ova konstantacija ne stoji. iRiver, aigo, Huawei, meizu, Haier, Konka, Tcl, Lenovo, Li Ning, su brendovi koji su poznati kod nas. Druga stvar sto postoji trziste za kopije prozivoda.
Stvar je u ljudskim glavama. Ljudi kupuju jeftinu robu a ocekuju da im traje kao skuplja roba. Cak i da naidjemo na kineski proizvod, pomislice da je to jefitna i losa kineska kopija. Medjutim, stvari se menjaju. Japancima je trebalo 20 godina da predje put od proizvodjaca jeftinih kopija do najpouzdanijeg proizvodjaca. Kina ide tim putem. Svesni su da bez prepoznatljivih i dobro pozicioniranih brendova, ne mogu ostvariti vece profite.
E sad, ako odete na pijacu i kupite Ball Star za 800 dinara, te vam se raspadnu za nedelju dana, ne krivite kineze. Nisu vas oni terali da ih kupite.
Slažem se sa Pajić Bojanom,
Imam dosta dodira sa kineskom robom i dosta prijatelja koji su direktni uvoznici iz Kine.
Problem je da tamo postoji i visoko kvalitetna roba, koja je autohtoni kineski proizvod, ali nažalost zbog želje da enormno zarade naši uvoznici uvoze samo robu najjeftinijeg ranga (ne znači da je i najlošija, ali jeste najnižeg cenovnog ranga) i zatim nam to prodaju po prosečnim cenama (u nekim slučajevima i većim).
Navedeni primer za Japan, je 100% istina, i Kina kao proizvodjač je definitivno na putu da u skorije vreme (10 godina) postane i po kvalitetu dovoljno jaka da konkuriše zapadnim firmama. Proces je nepovratan, jer čak i da se sve strane firme povuku sa poslovanjem iz Kine i dalje ostaju fizički objekti, i ostaju ljudi koji su školovani tokom ovih godina. To bi značilo samo da bi se proces usporio, nikako i unazadio.
Moja lična preferenca su uvek zapadne firme, ali slušajući predsednika EDRE koji je izjavio da danas veliki proizvodjač koji nema proizvodni pogon u Kini je u budućnosti osuđen na neuspeh u 90% slučajeva, dođe mi da se zapitam..
Ja sam oduševljen, skoro nisam video ovakvu kreativnost na delu (ne). Nikada mi neće biti jasno kako svetska industrijska sila nema ideju da napravi nešto svoje što je dobrog kvaliteta i nema ime tipa “jan-cung-fu”. Ili pravi ali se kod nas to ne pojavljuje, kao što reče Aleksandar u komentarima. Ne znam da li sam se do sada sreo sa 10% kineskih proizvoda koji su valjali, a da nisu radjeni po licenci. Mada se jesam smejao, kul je “Pearlboy”…