Zografu nagrada za moderni umetnički senzibilitet

Categories StripPosted on

Strip autor Saša Rakezić alias Aleksandar Zografdobitnik je nagrade za moderni umetnički senzibilitet Fonda “Todor Manojlović” za 2011. godinu, uz obrazloženje da njegovo delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića, saopšteno je 8. marta na svečanosti u Gradskoj biblioteci u Pančevu.

Upravni odbor Fonda u sastavu: prof.dr Vladislava Gordić Petković (predsednica, književna teoretičarka i kritičarka, redovna profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu), glumac Predrag Miki Manojlović, teatrolog Boško Milin (docent na odseku Dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu), književnik i prevodilacVladimir Arsenijević i akademski slikar Radovan Živankić (direktor Savremene galerije Umetničke kolonije “Ečka” u Zrenjaninu), kao i Mileta Prodanović Želimir Žilnik – stvaraoci koji su prethodnih godina dobili to priznanje, jednoglasno je odlučio da Rakezić postane 20. dobitnik nagrade Fonda “Todor Manojlović”.

Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf


Zograf pripada “onom za naš kulturni mejnstrim poprilično tajnovitom kružoku raznovrsnih romantičara i zanesenjaka koje nazivamo ‘strip-autorima’. Sazrevajući na prelazu iz 70-ih u 80-te godine 20. veka, nadahnut i zadojen tinejdžerskim puritanizmom panka te intelektualnim i političkim artizmom post-panka, kao i njihovom objedinjujućom DIY (Uradi sam) ideologijom, Zograf je u tinejdžersko doba, još dok je bio Saša Rakezić, startovao kao jedan od prvih i autentičnih jugoslovenskih stvaralaca fanzina. Njegov fanzin zvao se, sasvim u skladu s tvrdom estetikom tog doba, ‘Kreten’ uz jednako nazubljeni slogan: ‘Kreten su anti-kretenske novine za ljude!’”, istaknuto je u obrazloženju.

Tokom 80-ih, Rakezić se od alternativnog novinarstva sve više kretao ka crtežu, te konačno, otkrivši svoj pseudonim, Aleksandar Zograf, kao i svoj crtani alterego, koji mu je dao priliku da svedoči izravno, iz stripa, potpuno se odredio i usmerio ka punom strip izrazu.

“Možda bi se Zograf, koga je najviše od svega zanimalo da poput šamana istražuje nevidljive, meandrirajuće granice koja deli stvarnost od snova, zauvek zaustavio u toj međuzoni da 90-ih godina 20. veka, stvarnost nije onako brutalno grunula u sve naše snove i tlapnje. Tako je i Zograf, zagledan duboko u sopstvenu podsvest, morao da se trgne. Odurna fantazmagorija svakodnevice tih godina bila je daleko snažnija od svake zamamane hipnagoške vizije. Njegove strip-reportaže iz ludilom i ratovima zahvaćene bivše Jugoslavije, objavljivane u mnogim svetskim zemljama, bile su britke, duhovite, potresne, iskrene analize autoimune, razarajuće bolesti koja je zahvatila naše društvo i od koje se do danas nismo sasvim izlečili. One su uostalom i stvorile Aleksandra Zografa kakvog danas poznajemo – strip-autora poznatog i cenjenog u svetskim okvirima, čija je vrednost, čini se ponekad, neospornija, a status utemeljeniji bilo gde izuzev u zemlji iz koje je i u kojoj živi”, istaknuto je u obrazloženju.

UO Fonda “Todor Manojlović” podsetio je i da Zograf poslednjih desetak godina, na stranama nedeljnika “Vreme” istražuje sve granice formata strip-kolumne na dve table.

“Ovaj potentni cross-over eseja i stripa on koristi na razigran, zabavan, ponekad duhovit, ponekad melanholičan način. Uz kontinuirano istraživanje sveta snova kao i frontalno suočavanje sa surovom realnošću, Zografa, u trećoj deceniji stvaralaštva, ponajviše zanimaju intimna putovanja kroz vreme i prostor. Kulturni arheolog i istraživač par excellance on pasionirano posećuje buvlje pijace i na njima pronalazi odbačene artefakte nekih zaboravljenih, rasutih života, foto-albume, pisma, dnevnike, koje u svojim dirljivim malim strip-albumima brižno rekonstruiše. S jednakom istraživačkom strašću putuje svetom i prenosi nam svoje utiske u povremenim putopisnim vinjetama o gradovima viđenim jednim živahnim i jedinstvenim pogledom zainteresovanim za svaki neobični detalj, a posebno zaljubljenim u sve što je malo, neznatno, stidljivo, i što bi lako promaklo oku neopreznijeg posmatrača”, istaknuto je u obrazloženju.

Žiri Fonda “Todor Manojlović” posebno je ostakao i duboku iskrenost Rakezića, neumornu predanost, beskompromisnost, jedinstvenost autorskog izraza i kristalnu mudrost kakvu samo nepatvorena naivnost poseduje.

Odluku UO Fonda pročitala je 8. marta prof.dr Vladislava Gordić Petković, a svečanom proglašenju prisustvovali su, pored laureata, i Boško Milin i Mileta Prodanović – prošlogodišnji dobitnik nagrade, te direktor Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” Vladimir Vasiljev i direktor Gradske biblioteke Pančevo Dejan Bosnić.

Nagrada će svečano biti uručena Rakeziću u Zrenjaninu tokom narednih meseci.

Rođen 1963. godine u Pančevu, Rakezić je počeo da objavljuje stripove u jugoslovenskoj periodici 1986. godine, u časopisima NONRitamRockMladost

Početkom 90-ih, počeo je aktivnije da objavljuje u inostranstvu, naročito u Americi (u časopisima: The Comics Journal, Zero Zero, Weirdo, Rare Bit Fiends, Buzzard, Cow, Bonus,Tantalizing Stories, The Stranger, New City i mnogim drugim).

Fantagraphics Books objavljuje više njegovih samostalnih naslova (Life Under Sanctions,Psychonaut #1 i Psychonaut #2).

S Bobom Kathmanom, Zograf je autor i internacionalne antologije stripova inspirisanih snovima “Flock of Dreamers”, u izdanju Kitchen Sink Pressa. Iz štampe je izašao i treći broj serijala “Psychonaut”, koji je objavljen zahvaljujući saradnji Monsterpants Comics i Freight Films.

Redovno je objavljivao nedeljni strip (Regards from Serbia, a zatim i Aleksandar Zograf`s Diary) na američkom sajtu thecomicstore.com, a od 2003. godine redovno objavljuje po dve strane stripa u boji u nedeljniku “Vreme”.

Samostalne naslove objavio je u Britaniji (Dream Watcher, Bulletins from Serbia), Italiji (Diario, Lettere Dalla Serbia, Psiconauta, Salluti dalla Serbia, C`e vita nei Balcani, Appunti 1, Appunti 2), Francuskoj (E-Mails de Pancevo, Bons Baisers de Serbie, Vestiges du monde), Španiji (Como Fui Bombardeado por el Mundo Libre, Fin de Siglo, Vida en los Balcanes), Srbiji (Okean iznenađenja, Mesec i ognjeno srce, Polovni svet), Hrvatskoj (Tušta i tma), Finskoj (Elamaa Saarroksissa), Nemačkoj (Psychonaut), Grčkoj (Hairetismata apo ti Servia), Mađarskoj (Pszichonauta)…

Zografovi radovi objavljeni su i u domaćim časopisima: Reč, Košava, Naša Borba, Vreme Zabave, New Moment, Patagonija, Lavirint, Striper, Kuhinja… Radovi su mu objavljeni i u evropskim časopisima: Galago (Svedska), Underground (Velika Britanija), Zone 5300 (Holandija), Lapin (Francuska), Il Manifesto, Linus, Internazionale, Cuore, Mano, Kerosene, XL, Germinal, Nonzi (Italija), Vavel, Galera (Grčka), Stripburger (Slovenija), Fidus (Norveška), Noitarumpu (Finska), Jump, Magyar Narancs (Mađarska)…

Učestvovao je i na više internacionalnih strip festivala, konferencija i izložbi.

Fond “Todor Manojlović” Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” iz Zrenjanina osnovan je 1991. radi očuvanja imena i popularisanja dela Todora Manojlovića, zavičajnog stvaraoca koji je po svojim postignućima i uticajima daleko nadmašio lokalne okvire, a godinama je bio zanemaren u književnosti i kritici.

Dosadašnji dobitnici su: Miodrag Pavlović za 1992. godinu, Milorad Pavić (1993),Miodrag B. Protić (1994), Đorđe Balašević (1995), Dušan Kovačević (1996), Marina Abramović (1997), Miroljub Todorović (1998), Momo Kapor (1999), Pavle Ugrinov(2000), Jovan Hristić (2001), Jovica Aćin (2002), Vida Ognjenović (2003), Miroslav Josić Višnjić (2004), Radovan Vučković (2005), Oto Tolnai (2006), Muharem Pervić (2008), Milena Marković (2009), Želimir Žilnik (2010) i Mileta Prodanović(2011).

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *