Peticija autora i fotografa povodom Zakona o autorskim pravima

Categories Fotografija, RelaxPosted on

nofoto

Brojni domaći autori, novinari i fotografi pokrenuli su peticiju protiv predloga ZAKONA KOJI LEGALIZUJE OTUĐENJE AUTORSKIH PRAVA.

Fotografi su u svim većim gradovima Srbije organizovali prikupljanje potpisa za peticiju kojom bi se zaustavilo usvajanje spornog predloga izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima. Predstavka će biti poslana na pet adresa Skupštine Rebulike Srbije, Ministarstva pravde i Zavoda za intelektualnu svojinu.

Fotografi iz Novog Sada peticiju mogu potpisati u galeriji FKVSV, Ulica Nikole Pašića 34, dana 5. i 6. XII 2013. od 16 do 21 časa uz JMBG iz lične karte.

PRVA PETICIJA
Onlajn peticija koja je za sve medijske radnike i njihove prijatelje, je na:
http://www.peticije24.com/signatures/stop_predlogu_zakona_koji_legalizuje_krau_autorskih_prava/start/290

DRUGA PETICIJA koja je fotografima važnija i u pisanoj formi je i u 5 primeraka se potpisuje i šalje u štampanoj formi.

Evo i teksta PRESTAVKE:

PREDSTAVKA POVODOM NACRTA PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA

Poštovani, Mi, dolepotpisani fotografi, obraćamo Vam se u vezi sa Nacrtom predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima (u daljem tekstu Nacrt Predloga), za koji smatramo da će direktno pogoditi autore, prvenstveno fotografe, ali i sve druge (novinare, pisce, snimatelje, muzičare…), ako bude usvojen bez izmena. Član 2. važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima (u daljem tekstu ZASP) propisuje da se „autorskim delom smatraju, naročito planovi, skice, makete i fotografije”. Dakle, važeći zakon predviđa fotografiju kao jedno od autorskih dela.

Ukazujemo da je u toku 2012. i 2013. godine došlo do pokretanja većeg broja sudskih sporova zbog kršenja autorskih prava pre svega fotografa, čije se fotografije neovlašćeno masovno javno koriste bez plaćanja autorske naknade i uz kršenje moralnih prava autora najčešće putem neoznačavanja imena ili pseudonima autora uz fotografiju i neovlašćenog sečenja fotografija. Pokretanje ovih sudskih sporova je bila logična posledica višegodišnjeg kršenja autorskih prava fotografa koji su u jednom trenutku morali da pokažu odlučnost da sa njihovom intelektualnom svojinom tj. njihovim fotografijama više ne može raditi ko šta poželi i da se više niko ne može nekažnjeno protivpravno ponašati. Sudovi u Srbiji doneli su na desetine pravnosnažnih presuda u korist autora, a predložene izmene imaju za cilj da se autorima onemogući efikasna zaštita imovinskih i potpuno osujeti zaštita moralnih prava.

Pre svega, želimo da ukažemo, da član 1. Nacrta predviđa prilično široko postavljenu definiciju po kojoj se autorskim delom ne smatraju „5) dnevne novosti i druge vesti koje imaju karakter medijskih informacija.”

Smatramo da je ovakav tekst Nacrta u interesu upravo onih koji se duži niz godina protivpravo ponašaju i ne poštuju prava intelektualne svojine. Mislimo da je ovakav Nacrt zakona usmeren na to da se ozakoni ono što svi koji krše odredbe važećeg ZASP-a u dosadašnjim sporovima koje su autori (a najviše fotografi) protiv njih pokrenuli nisu uspeli, a to je da se novinska fotografija, video zapisi i druga dela podvedu pod ilustraciju vesti, foto/video izveštaje, koji „imaju karakter medijske informacije“.

Posebno napominjemo, da se punomoćnici tuženih, u sporovima koje smo pokrenuli pred nadležnim sudovima, već neko vreme javno hvale kako će naša autorska dela biti izbačena iz zakona, a što nam ovaj Nacrt i potvrđuje.

Na ovaj način se na mala vrata želi ozakoniti ponašanje svih onih koji su proteklih godina kršili prava autora (pre svega fotografa) a ubuduće bi im bilo omogućeno da legalno eksploatišu naša autorska dela, čak i bez obaveze da poštuju moralna prava autora (da potpišu fotografa, da poštuju integritet autorskog dela…) jer bi fotografija, koju bi tuženi tumačili kao dnevne novosti i druge vesti koje imaju karakter medijskih informacija, bila potencijalno izbačena iz kategorije zakonom zaštićenih autorskih dela ukoliko bi sudovi prihvatili takvo tumačenje.

Ukoliko ovaj Nacrt postane Zakon to može prouzrokovati sledeće: Fotograf/Fotoreporter – radi foto izveštaj – izveštaj je dnevna novost/vest koja ima karakter medijske informacije – foto izveštaj je foto vest tj. vest koja ima karakter medijske informacije. Time će novinska fotografija koja se pojavljuje kako u štampanim medijima tako i u njihovim internet izdanjima, kao i na raznim portalima, biti izopštena iz kruga autorskih dela.

Smatramo da ako ovakav tekst koji predviđa Nacrt postane zakon, bio bi to jedan potpuno retrogradan zakon koji bi umesto da Srbiju približi tekovinama Evropske unije i evropskom zakonodavstvu Srbiju potpuno odaljio od onoga čemu ova država teži. Tako loš Zakon o autorskom i srodnim pravima Srbija nije nikada imala i smatramo da bi ovakav zakon bio čisto podilaženje vlasnicima par medija koji žele da se bogate na teret autora ne mareći ni za autorska prava ni za evropske vrednosti. Želimo da ukažemo i na posledice koje bi usvajanje ovakvog zakonskog rešenja proizvela u realnosti.

Sa jedne strane, velika većina fotografa, koji na neposredan (zaposleni u medijima) ili posredan način (sarađuju sa novinskim agencijama) ostala bi potpuno nezaštićena jer bi njihove fotografije izgubile svojstvo autorskog dela. Kao posledica bi došlo do toga da se njihove fotografije slobodno „preuzimaju“ sa interneta jer bi to bilo dopušteno pošto bi imale „karakter medijskih informacija” nakon čega bi svi takvi fotografi izgubili interes da rade svoj posao od koga ne bi mogli da žive, jer usled zakonskog rešenja ne bi mogli da naplate svoje znanje i rad.

Svi takvi fotografi, zajedno sa svojim porodicama, postali bi socijalni slučajevi. Sa druge strane, novinske agencije, koje svuda u svetu prodaju medijima i drugim klijentima fotografije, a koje dobijaju od fotografa sa kojima imaju različite vidove saradnje, bile bi dovedene u paradoksalnu situaciju da samo jednom mogu da prodaju fotografije koje nude na tržištu, jer bi bilo dovoljno da samo jedan njihov klijent kupi određenu fotografiju, a da je nakon toga svi mediji „preuzmu“ sa sajta klijenta koji je platio za fotografiju, pozivajući se na to da fotografija ima „karakter medijske informacije”. Tako bi i novinske agencije potpuno izgubile interes da i dalje sarađuju sa fotografima u cilju prodaje fotografija koje ne bi imale kome da prodaju na tržištu.

Ukazujemo i da je članom 6. važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima već detaljno definisano šta ne spada u autorska dela, dok je članovima 42. – 54. istog zakona detaljno propisano u kojim situacijama dolazi do suspenzije autorskih prava. Takođe, Kodeks novinara Srbije, još više štiti fotografiju kao autorsko delo od samog važećeg Zakona o autorskom i srodnim pravima, što potvrđuje da i među novinarima postoji svest da je fotografija predmet intelektualne svojine i pa se sa njom tako mora i postupati (a zna se kako se postupa sa tuđom svojinom).

Izgleda da samo vlasnicima par medija smeta što je fotografija (i možda još neka autorska dela) već decenijama autorsko delo pa zbog toga putem zakona treba izdejstvovati da fotografija u medijima više ne bude autorsko delo. Izgleda da se ti vlasnici medija nisu dovoljno obogatitli na račun autora svih ovih godina, već bi bilo dobro da se do ulaska u Evropsku uniju još malo obogate na teret autora (koji jedva sastavljaju kraj sa krajem), pošto su i sami svesni činjenice da Srbija neće moći da u nju uđe sa ovakvim Zakonom o autorskom i srodnim pravima koji očigledno pokušavaju da izdejstvuju putem ovog Nacrta.

Takođe, Nacrt u članu. 28. predviđa da se članu 205. važećeg ZASP-a doda stav koji propisuje da lice koje povredi pravo odgovara za štetu po opštim propis ima o naknadi štete. Smatramo da ovakav tekst koji predviđa Nacrt ne treba da bude usvojen, jer bi se njime onemogućilo ostvarenje prava autora na naknadu štete koju predviđa član 205. Zakona o autorskom i srodnim pravima usled povrede moralnih prava autora (pa i nas fotografa), Naime, opšti propisi o naknadi štete, koje propisuje Zakon o obligacionim odnosima u članovima 199. – 205., ne predviđaju da je osnov za naknadu nematerijalne štete povreda moralnih prava autora (prema članu 200. Zakona o obligacionim odnosima naknada nematerijalne štete može se tražiti samo „za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti i smrti bliskog lica.“

Međutim, Zakon o autorskom i srodnim pravima, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima, u članu 205. propisuje da je povreda moralnih prava autora osnov za naknadu neimovinske štete. Dakle, u slučaju da se usvoji ovakav tekst koji predviđa Nacrt, moralna prava autora koja štiti Zakon o autorskom i srodnim pravima, ostala bi mrtvo slovo na papiru i ne bi se u praksi mogla ostvariti. Ovo bi dovelo do potpune degradacije moralnih prava svih autora (ne samo fotografa) jer nijedan autor neće moći da ostvari pravo na naknadu štete po osnovu povreda moralnih prava jer opšti propisi za naknadu nematerijalne štete ne poznaju osnove za naknadu nematerijalne štete koje poznaje i propisuje Zakon o autorskom i srodnim pravima kao poseban zakon. Obraćamo Vam se ovom predvstakom kako bismo ukazali na manjkavosti i nelogičnosti Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima i smatramo da isti ne treba i ne sme biti usvojen u predloženom tekstu, a sve sa ciljem usvajanja teksta koji će biti u skladu Ustavom Republike Srbije i modernim evropskim zakonodavstvom koje štiti intelektualnu svojinu. Nadamo se da ovakav Nacrt neće zaista postati zakon zbog koga bi autori bili primorani da se obrate nadležnim predstavnicima i institucijama Evropske unije.

S poštovanjem, Fotografi Srbije Foto, kino i video savez Vojvodine

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *