Naplatne rampe za online čitaoce

Categories InternetPosted on

Današnji Kulturni dodatak Politike donosi zanimljiv dopisnički prilog iz SAD u vezi traganja američkih izdavača novina za modelom koji bi im omogućio da gubitak tiraža kompenzuju naplatom digitalnih sadržaja.

Razvoj Interneta je doneo na je novu paradigmunovine svuda u svetu mogu da se čitaju, a ne moraju da se kupuju“. Print je nekada podrazumevao “prodaju vesti u papirnom izdanju” i “prodaju oglasnog prostora oglašivačima”. Digitala era primorala je sve izdavače da budu snažno prisutni na webu, ulažu mnogu u web sadržaje, a od web-čitalaca mogu mnogo manje da naplate.

Pionirski, američki izdavači najviše eksperimentišu u domenu iznalaženja modela monetizacije web sadržaja. WSJ i FT su odavno uveli “naplatne rampe” i pristupe većini sadržaja se nalazi iza “naplatnog zida” i njihov model je održiv ali zahvaljujući ciljanoj populaciji – visoko-obrazovanom poslovnom staležu. New York Times je uveo naplatu pristupa premium sadržajima i prilično podbacio.

Zbog izrazitog pada štampanih tiraža svi su spremni i preuzimaju rizik eksperimenata. Sam NY Times uveo je promenu premium modela naplate, i “platni zid” postavio nakon prvih 20 besplatnih čalanka i potom razradio naplatne pakete u skaldu sa brojem učitanih članaka. Pre par nedelja NY Times je spustio prag na 10 besplatnih članaka. Zapravo rezultat i nije toliko loš, za 2 godine NY Times sa podizdanjima ima oko 454.00 digitalnih pretplatnika.

Istovremeno prosečan štampani tiraž NY Timesa je radnim danima oko 770.000 primeraka što je poređenja radi, samo 5-6 puta više od Blica ili recimo 10-tak puta više od Politike. Što zapravo govori da tiraži naših novina i nisu tako loši, ali i ukazuje na kašnjenje digitalizacije kod nas i generalne upotrebe Interneta.

Na drugoj strani, The Washington Post potpuno je besplatan, i dalje, jer očekuje formiranje kritične mase online čitalaca kako bi uvođenjem plaćanja broj konvertovanih ipak bio veći.

Domaći izdavači imali su pokušaja raznih modela naplate pristupa sadržajima, od kojih se vrlo brzo odustajalo zbog neefikasnosti. Jedini koji istrajava u pokušaju je NIN koji s obzirom na ionakom zanemarljiv tiraž sigurno ima veoma mali broj digitalnih pretplatnika.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *