Michael Moore i gadan pogled na Kapitalizam

Categories Kultura, PolitikaPosted on

Sinoć sam u okviru poslednjeg dana Sinemanije ogledao najnovije ostvarenje Majkla Mura (Michael Moore) dokumentarni film “KAPITALIZAM: LJUBAVNA PRIČA” (Capitalism: A Love Story). Film traje preko dva sata i na jedan sjajan, neposredan način objašnjava – kapitalizam, njegove postulate, glavne aktere, negativnosti, žrtve… Ovih potonjih ima najviše.

Ipak, film se prevashodno bavi finansijskom krizom koja je nastala POHLEPOM finansijsko-bankarskog sistema i njegovih nosilaca u USA. Čelni ljudi vodećih banaka, finansijskih institucija, kreditnih biroa, Wall-Streeta i inih zelenaša, uspela je da se infiltrira u kongres i ministarstva, sve do predsedničke funkcije, da bi u krajnjoj instanci oborili poreske obaveze najbogatijih i na drugoj strani, mnogo važnije, obezbedili mogućnost bankama da podignu kamete po sopstvenom nahođenju.

Imamo i mi nešto slično, u vidu varijabilnih kamatnih stopa domaćih banaka.

Uglavnom, sve je počelo početkom osamdesetih dolaskom na vlast Ronalda Regana manekena (i bukvalno) korporativne Amerike, da bi manje-više neslavno (za bankarske opet nije ispalo neslavno) završilo krahom u hipotekarnog sektora u USA i prelovanjem problema na globalnom planu.

Kroz film defiluje i nekoliko predstavnika izigranih građana koji su najviše podneli i osetili nezajažljivost banaka. Svako od njih je svojevremeno, zaveden lepim obećanjima o idelanom životu uzeo hipo-kredit. I u početku, nije bilo problema, jedan farmer i Mičigena imao je mesečnu obavezu prema banci od 1.600 dolara, i mogao je da je servisira. Nakon izvesnog vremena, zahavaljujući totalnoj liberalizaciji bankarskog sektora, uspeli su da deregulišu finansijski sektor i podigli kamete.

Onom farmeru, mesečna obaveza – ničim izazvana – POPELA se na na 2.700 dolara – i to više nije mogao da plaća. Došli su sudski izvršitelji i isterali ga iz porodičnog poseda koji je hipotekarno založio. On i njegova porodica ostali su bez igde ičega.

Jedan za drugim bankrotom, stiglo se do KRAHA hipotekarnog zaduživanja, jer je u jednom momentu na tržišti pojavilo preko 400.000 kuća i domova koje nakon oduzimanja nije imao ko da kupi.

I šta se desilo, bankarski tajkuni preko najviših pozicija u Vašingtonu isposluju sebi POMOĆ OD  države u visini od 700 milijardi dolara – bez ikakvih obaveza da opravdaju data sredstava! Jednostavno se novac iz trezora prelio u depoe glavnih krivaca finansijske krize.

Obavezno pogledajte ovaj film, bez obzira da li volite rad Majkla Mura ili ne, svakako mu se ne može osporiti sposobnost da otvori neka pitanja i javno ih postavi odgovornima.

Evo i trejlera:

Please follow and like us:

16 comments

  1. Uh, uh… Ima ovde brkanja baba i žaba. Retko kad je neka liberalizacija uvela “haos” kako si ti ovo predstavio, ali socijalisti i ostali to žele tako da predstave da bi sve otišlo u drugu krajnost “regulaciju” kada su političari oni koji se pitaju. Takođe, kriza je prevashodno nastala zbog regulacije a ne liberalizacije, jer je država stimulisala davanje subprime credits, odnosno stimulisala je banke da daju kredite onima koji generalno nisu ispunjavali uslove za kredite.

    Takođe, u pravom liberalnom kapitalizmu država ne pomaže propalim firmama, znamo svi u kom društvenom uređenju se firme pomažu iz državnih fondova, tako da naslov filma nema veze sa sadržinom.

    Ne sumnjam ja da je Majkl Mur sve to lepo upakovao, ali sve zvuči pompezno i prepotentno. Kakvo rešenje nudi, socijalizam sa Obamom na čelu? Voleo bih da Majkl Mur napravi i film “Socijalizam, a love story” pa da vidimo ko je bolje prošao.

  2. Mileusna nisi najbolje razumeo moju interpretaciju, pogledaj film biće ti jasnije. “Regulacija” koju pominješ nastala je iz državnih okvira, ali tu je upravo caka, nju su generisali čelni ljudi finansijskih giganata (AIG, Meri linč, Liman braders…) infiltrirani i plaćeni da donose takvu regulativu.

    Nakon kraha, ponovo isti ti ljudi su potpomogli da se donese paket mera kojim su popunili svoje rupe.

    Nasuprot tvojoj pretpostavci, film nije ideološki obojen i nema paralela sa drugim sistemima, već prikazuje posledice njegovog delovanja.

  3. Ne znam na šta misliš, kapitalizam ima samo jedan cilj – profit, to je i prikazano, ne govori se ovde o slobodi tržišta, već o dehumanizaciji društva i socijalnih odnosa, amoralnosti, bezosećajnosti, nečovečnosti i bogaćenju do besmisla…

  4. Pa to ti kažem, lepo je što je film o tome, ali kakve to veze ima sa kapitalizmom? Mogao je film da nazove korupcija u SAD. Takvih pojava ima i u socijalizmu, komunizmu, feudalizmu… kakve veze nečovečnost i bezosećajnost imaju baš samo sa kapitalizmom?

  5. Jučerašnja vest:

    Američke investicione banke “Goldman Saks”, “Morgan Stenli” i “JP Morgan Čejs”, koje su uspele da prežive najgoru finansijsku krizu još od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, ove godine će ponovo isplatiti rekordne bonuse svojim zaposlenima, prognoziraju analitičari.

  6. Eh, nemaju ni Kubanci gde pa plivaju do Floride, to se zove muka te naterala.

    Takođe ne znam šta ti je sporno u tome da privatna firma određuje bonuse za svoje zaposlene, njihova stvar. Drugo je kad u JAT-u partijski činovnici imaju plate po 10k EUR jer je do državno preduzeće. Privatna firma je nešto drugo…

  7. Moraš znati neke stvari, pa će ti “bonusi” biti jasniji. Te “privatne firme” su samo pre par meseci napravile rupu od 700 MILIJARDI DOLARA, a sad dele bonuse za “uspešnost” ;)

  8. Ja ti uporno ponavljam da se ne slažem sa nazivom filma i negativnom konotacijom koja se svaljuje na kapitalizam kao uzročnik problema.

    Nikakav problem nije da oni dele bonuse i kada su u gubitku, to je njihova stvar i njihove pare. Problem je što nisu njihove pare već im je država upumpala kapital, a ponavljam, to onda nije kapitalizam već neki hibrid socijalizma i kapitalizma.

    Da nije te “socijalne” crte, te firme bi propale, ne bi bilo ni bonusa ni firmi, end of story, na tržištu bi ojačali neki novi, pametniji igrači koji nisu pravili glupa ulaganja. Kao što bi propali i JAT, Zastava i ostali da država u njih stalno ne upumpava nove količine novca. I to je onda pogodno tle za korupciju, nerad i sve ostale boljke socijalizma.

  9. Dobro, možda je po tebi kapitalizam ljudski ideal, ali njegovi sprovodici kao što vidiš nisu. SAD, državu kontroliše finansijska vrhuška – naravno da bi probali, nema toliko propagiranog slobodnog tržišta, već je problem u mitu i korupciji.

  10. Nije ideal, ali je jedini održivi model trenutno. Kao što znamo, socijalizam i komunizam su se retko gde pokazali uspešnim, ali su zato mnogo puta bili pogubni.

    Oni koji se zalažu da država pomaže pojedine privatne firme novcem svih poreskih obveznika nisu “sprovodioci” liberalnog kapitalizma. To mnogo više liči na Srbiju, a mi nismo u liberalnom kapitalizmu već u tranziciji… poslednjih 20 godina… Pravo pitanje je kako je Amerika sebi dozvolila da se vrati korak unazad.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *