Dan zaštite podataka o ličnosti

Categories InternetPosted on

28. januara daleke 1981. godine u Savetu Evrope usvojena je Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvi međunarodni obavezujući dokument o zaštiti podataka o ličnosti.

Zaštita podataka o ličnosti jedno je od temeljnih ljudskih prava, a kod nas zaštita ovog prava navodno garantovana je Ustavom Republike Srbije, kao i međunarodnim ugovorima. Iako se tek od nedavno ovom temom malo više bavi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, daleko smo od toga da su nam lični podaci potpuno zaštićeni i na svakom mestu.

U Srbiji se ovaj Dan obeležava u cilju podizanja svesti javnosti o značaju zaštite podataka (doduše neki nisu ni svesni, a neke i baš briga) i unapređenja primene principa zaštite podataka, kao i ukazivanja svim rukovaocima podataka, a pre svega organima javnih vlasti, na zakonske obaveze i odgovornost za kršenje prava pojedinca.

Zakon je eksplicitan i možda najvažnija karika u lancu zaštite su tzv. rukovaoci podacima, ali i obrađivači podataka odnosno oni kojima rukovaoci poveravaju poslove obrade podataka.

Šta zakon šiti? Zbirke podatake kao skupove podataka koji se automatizovano ili neautomatizovano vode i dostupni su po ličnom, predmetnom ili drugom osnovu, nezavisno od načina na koji su pohranjeni i mesta gde se čuvaju.

Nedozvoljenost obrade podataka, odnosno kada ona nije dozvoljena – precizno ukazuje da fizičko lice mora da da eksplicitni pristanak, ukoliko već nema zakonskog ovlašćenja. Pored ovoga, obrada nije dozvoljena ako:

  • se obrada vrši u svrhu različitu od one za koju je određena, bez obzira da li se vrši na osnovu pristanka lica ili zakonskog ovlašćenja za obradu bez pristanka; – recimo kada se glasački spiskovi iskoriste za spamovanje
  • svrha obrade nije jasno određena, ako je izmenjena, nedozvoljena ili već ostvarena; – recimo kada besciljno skupljate e-mail adrese
  •  lice na koje se podaci odnose određeno ili odredivo i nakon što se ostvari svrha obrade;
  • način obrade nedozvoljen;
  • je podatak koji se obrađuje nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade;
  • su broj ili vrsta podataka koji se obrađuju nesrazmerni svrsi obrade;
  • je podatak neistinit i nepotpun
Ukoliko sumnjate da neko već obrađuje podatke o vama, možete zahtevati  istinitu i potunu informaciju: da li rukovalac podacima uopšte obrađuje podatke o vama i  koju vrstu obrade vrši, koje podatke skuplja i ko je izvor informacija, po kom pravnom osnovu se vrši obrada i u koju svrhu.

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose.

Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva kopiju podatka koji se na njega odnos.

Ima tu još mnog toga, ali detaljno se možete informisati samo u Zakonu.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *